Vista –> Win7 upgrade
Uf, i to je konačno gotovo. Kao što sam pomenuo u jednom prethodnom postu, demo mašina je došla na red, posle silnih peripetija, i sa Viste Enterprise sa SP1 prešla je na Windows 7 Enterprise…za sada bez bilo kakvih service pack-ova. Ono što je zanimljivo jeste što prvi put nisam uradio “čistu” instalaciju nove verzije Windows-a, već sam okušao sreću sa upgrade-om.
Standardna mudrost
Standardna mudrost, još iz doba 386 CPU-ova i Windows-a 3.0, uvek je govorila da se ne radi upgrade, već samo “čista” instalacija, koja podrazumeva ili da se ručno, iz DOS prompta, obriše Windows direktorijum (u eri kada je 3.0 bio glavni “OS” koji ste mogli da pokrenete, “folder” još uvek nije postojao kao dezignacija) i da se onda instalira nova verzija. Tokom vladavne 9x serije, postojali su neki “trikovi” kako bi se upgrade radio, ali je i dalje mudrost bila da se uradi čista instalacija; jedina razlika je što je sada bilo preporučeno da se briše i Program Files folder. Sve u svemu, ovo se nastavilo do dana današnjeg.
Iako sam do sada prilježno išao sa ovim procesom, po prvi put sam hteo da probam kako izgleda upgrade. Poslednji upgrade koji sam probao je bio sa davnim Windows 98SE, i to je prošlo relativno bezbolno, mada se na kraju ipak, ako se dobro sećam, desila reinstalacija.
Upgrade proces
Upgrade proces se radi na isti način kao i do sada. Preuzmete ISO fajl (ili mediju, ukoliko ste nabavili sa drugog mesta), mount-ujete ga preko nekih od programa za tu primenu i pokrenete setup.exe. Potom kreće prvo upgrade instalacije, koji obavezno uradite, zatim skreniranje sistema u potrazi za uređajima i instaliranim programima koji mogu da budu problematični prlikom prelaska na novu verziju Windows-a. Posle toga kreće sama instalacija, koja ide slično kao i “čista” instalacija. Upgrade proces traje duže u smislu kopiranja fajlova i osnovnih podešavanja n ego kada radite čistu instalaciju, pa planirajte da vam računar bude upaljen makar 2-3h. Isto tako, preporučujem da prekopirate instalaciju na hard disk (ako ih imate više u računaru, na različit od sistemske particije), pošto mnogo brže ide.
Post-upgrade
Posle procesa, jedine dve aplikacije koje su mi pravile probleme su Lenovo System Update i Live Mesh klijent. Prvi i zvanično nije podržan na Windows-u 7, čak sumnjam i da više nije podržan uopšte od Lenova. Live Mesh klijent je imao čudne simptome, pošto je posle preuzimanja najnovijeg news feed-a sa mog Mesh-a odlučivao da pređe u offline režim rada i da odbija da sinka same fajlove. Srećom, Mesh je lagana stvar, pa je jedna brza reinstalacija pomogla. Od tada, do trenutka kada pišem ovaj post, nemam nikakve probleme.
Naprotiv, laptop je “procvetao”. Iako je isti hardver, isti programi, isti nivo opeterećenja koji stavljam pred njega, čini mi se bržim. Baterija duže traje. Manje ima trenutaka da mu je CPU u punom zauzeću iz čista mira. I na kraju, konačno imam predvidive rezultate kada spustim poklopac. Uvek ode u standby, bez greške.
Iskreno sam impresioniran.
Out.
B.D.