Team Foundation Server 2010 “Basic”
Team Foundation Server, TFS skraćeno, je jako čudna zverka. Prvi put se pojavio 2005 godine kao deo Visual Studio Team System-a, sada je u svojoj trećoj iteraciji, i u njoj donosi neke novine koje su dugo očekivane. Jedna od tih je i takozvana “basic” instalacija, koju ću danas pokriti.
Šta je “basic” instalacija?
Team Foundation Server u verzijama koje su prethodile 2010 (2005 i trebnutna verzija, 2008) su instalaciju i konfiguraciju spajale u jedan korak. To je značilo da se TFS nije mogao instalirati ukoliko se svi preduslovi ne zadovolje. Ti preduslovi su bili donekle obimni, pošto se TFS oslanjao na SQL Server Reporting servise, SharePoint server ili servise (u svakom slučaju, master site je morao biti instaliran i pravilno konfigurisan), ali je takođe kao posledicu imao i nemogućnost da se TFS instalira na klijentsku mašinu.
“Basic” modus je u stvari spisak konfigurasionih koraka koje spreme TFS za korišćenje samo za verzioniranje koda (source control), praćenje radnih zadataka (work items) i kao server za bildanje koda. Jedino što je potrebno jeste funkcionalan IIS, kao i SQL Server 2008 (čak i Express radi posao, kao što ćemo videti u kasnijem tekstu). Ovo znači da se u verziji 2010 TFS takođe može koristiti i na Vista i WIndows 7 klijentskim operativnim sistemima.
Instalacija TFS-a 2010 je značajno pojednostavljena, uglavnom zato što je konfiguracija konačno odvojena od same instalacije. U verziji 2010, instalacija je prosto kopiranje bajtova na hard disk, tako da samo po sebi prolazi jako brzo, i po navici iz ostalih Microsoft programa. U jednom trenutku TFS pita šta želimo da instaliramo. Pošto želim da konfigurišem i build server u jednom trenutku, instalirao sam i to.
Na kraju instalacije startuje se configuration wizard. U njemu možemo dao daberemo nekoliko opcija, ali nas interesuje u ovom trenutku samo “basic”. Ostale opcije su “advanced”, koja predstavlja standardno podešavanje TFS-a za serversku instalaciju (u suštini, TFS sa svim mogućnostima). “Application Tier Only” služi da se reinstaliraju baze podataka i web aplikacije koje služe za osnovno funkcionaisanje TFS-a. “Upgrade”, sledeća i poslednja opcija, služi da se uradi upgreade sa prethodne verzije TFS-a, 2008.
“Basic” konfiguracija traži samo jednu informaciju, a to je instanca SQL Servera 2008. Ukoliko nemate isti, wizard će instalirati SQL Server 2008 Express sa default-nom instancom (SQLEXPRESS). Pošto sam imao već instaliran 2005 Express, ručno sam instalirao verziju 2008 (instalacija, ukoliko ne želite da skidate, se nalazi u Tools folderu mesta na koji se TFS instalirao) i odredio sam ime instance.
Sledeći korak je verifikacija sistemskih zahteva. Ovde jedna napomena, ukoliko radite instalaciju na domenskom računaru, konfiguracija zahteva da domen bude dostupan. Ukoliko postoje greške ili upozorenja, alat će vas lepo upoziriti i preporučiti korake da se isti reše.
I zatim sama konfiguracija, gde konfigurator sam podesi sve što je potrebno. Ako pogledate malo bolje sliku, videćete da se radi samo o nameštanju osnovne baze za držanje konfiguracija, IIS sajtova itd.
I konačno, posle nekoliko koraka, konfiguracija je bila gotova. Značajno lakše nego trenutno stanje, moram priznati, i pritom sa jako lepim alatom.
I onda ništa nije radilo…
Da, i to je uspelo da me zadesi. Naime, mašina na koju sam instalirao TFS je Windows 7 Enterprise koji je instaliran kao upgrade sa Viste SP1 Enterprise. IIS, koji je ključna komponenta za funkcinonisnaje TFS-a, je ibo instaliran na Visti i sa njom je upgrade-ovan na verziju 7.5. U trenutku kada sam pokušao, posle uspešne konfiguracije, da se konektujem na TFS, preko Visual Studia ili preko Web access-a, dobijao sam nesrećni TF31002 error, generičku grešku koja označava nemogućnost klijenta da dođe do Team Foundation Servera. Posle malo vidovnjačkog debaginga i ustanovljavanja šta je moglo da pođe naopako, shvatio sam da je velika mogućnost da je nekako IIS taj upgrade malo loše preživeo. Jedna reinstalacija IIS-a i TFS-a kasnije, i sve je počelo da radi kako treba. IIS, inače, se instalira i kroz TFS instalaciju, odnosno, ista će da podigne IIS sa svim potrebnim preduslovima.
…ali je odmah potom sve u redu
Naravno, kada sam jednom rešio problem, rad sa TFS-om je postao standardno ono na šta sam do sada navikao. Osim reportinga i integracije sa SharePoint-om, svakako. Source control, praćenje radnih zadataka i build proces radi isto kao i na “velikom” TFS-u, sa svim pogodnostima koje 2010 verzija donosi. Ono što je takođe veoma dobro, jeste da je web access omogućen takođe OOB, tako da mogu da instaliram TFS na jedan kućni server (čak i Home Server, što da ne) i da mu pristupam preko Web Access-a, što je super.
Toliko o tome. Sada konačno možete da probate TFS i na laptoptu, recimo, ili klijentskoj mašini, sa minimalnom instalacijom, i da vidite kako to izgleda.
Out.
B.D.